31. децембар 1991. године је Совјетски Савез је званично престао да постоји, а 1994. године је пуштена у рад прва мрежа мобилне телефоније у Србији.
Embedded Files
30. децембар 1922. године је званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република.
29. децембар 1921. године је рођен Добрица Ћосић, српски писац и први председник Савезне Републике Југославије.
28. децембар 1869. године је Вилијем Семпл из Сједињених Америчких Држава патентирао жвакаћу гуму.
27. децембар 1945. године је у Сједињеним Америчким Државама основан Међународни монетарни фонд, а Кореја подељена на Северну и Јужну.
26. децембар 1951. године је рођен Жарко Варајић, српски кошаркаш.
25. децембар 1741. године је шведски физичар Андерс Целзијус објавио скалу од 100 степени за мерење температуре.
24. децембар 1999. године је књига Мали принц, дело Антоана де Сент Егзиперија проглашена за књигу века у Француској.
23. децембар 1876. године је рођен Стеван Алексић, српски сликар.
22. децембар Дан Југословенске народне армије
21. децембар 1881. године је у Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић.
20. децембар 1999. године је Португалија вратила Макао Народној Републици Кини.
19. децембар 1905. године је Кнез Никола Петровић-Његош донео Никољдански устав, први устав Црне Горе, којим је држава конституисана као уставна монархија.
18. децембар 1642. године је Абел Тасман постао први Европљанин који је допловио до Новог Зеланда.
17. децембар 1989. године је емитована прва епизода Симпсонових у Сједињеним Америчким Државама.
16. децембар 1934. године је пуштен у саобраћај први београдски друмски мост преко Саве, назван Земунски мост краља Александра, који је дигнут у ваздух у априлу 1941. године, а на његовом месту 1957. године је подигнут мост незванично назван Бранков мост.
15. децембар 1944. године је рођен Милан Живадиновић, српски фудбалер и тренер.
14. децембар 1911. године је норвешки истраживач Роалд Амундсен постао први човек који је стигао на Јужни пол.
13. децембар 1978. године је Фудбалски клуб Партизан освојио Средњоевропски куп.
12. децембар 1915. године је рођен Френк Синатра, амерички музичар и глумац.
11. децембар 1894. године је у Паризу отворена прва светска изложба аутомобила, на којој се представило девет произвођача.
10. децембар 1868. године су први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије.
9. децембар 1933. године је рођен Бранислав Бане Вукашиновић, српски новинар и ТВ водитељ.
8. децембар 1991. године је Фудбалски клуб Црвена звезда је постала шампион света.
7. децембар 1857. године је рођен Урош Предић, српски сликар.
6. децембар 1833. године је рођен Јован Јовановић Змај, српски песник.
5. децембар Светски дан волонтера
5. децембар 1952. године је основан Музеј Николе Тесле у Београду.
4. децембар 1995. године је Европска унија суспендовала санкције Савезној Републици Југославији, уведене 1992. године.
3. децембар Међународни дан особа са инвалидитетом
2. децембар 1946. године је рођен Ђани Версаће, италијански модни дизајнер.
1. децембар Светски дан борбе против сиде
30. новембар 1835. рођен је Марк Твен, амерички књижевник, а 1928. године Драган Лукић, српски писац за децу.
29. новембар 1922. године је рођен Душко Радовић, српски песник, писац, новинар, афористичар и радио и ТВ уредник.
28. новембар 1830. године је у Београду на Ташмајдану у присуству кнеза Милоша и београдског паше свечано је прочитан хатишериф турског султана Махмуда II о аутономији Србије.
27. новембар 1879. године је Француска скупштина из Версаја премештена у Париз, а 1942. године је рођен Џими Хендрикс, амерички музичар, најпознатији као гитариста.
26. новембар 1845. године је рођен мајор Михаило Илић, српски официр, војни писац, научник и преводилац.
25. новембар Међународни дан борбе против насиља над женама
24. новембар 1859. године је објављена књига Порекло врста, енглеског природњака Чарлса Дарвина, и због тога се тај дан обележава и као Дан еволуције.
23. новембар 1971. године је Кина постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.
22. новембар 1868. године је одржана прва позоришна представа у Београду, у згради на Варош-капији.
21. новембар 1937. године је основана Музичка академија у Београду.
20. новембар 1952. године је био први званични путнички лет преко Северног пола из Лос Анђелеса у Копенхаген.
19. новембар Дан Српске академије наука и уметности
19. новембар 1936. године је Љубиша Самарџић, српски глумац, редитељ и продуцент.
18. новембар 1969. године се модул америчког васионског брода Аполо 12 спустио на Месец.
17. новембар Међународни дан студената
17. новембар 1929. године је рођен Ранко Жеравица, српски кошаркашки тренер.
16. новембар 1762. године је рођен Карађорђе Петровић, вођа Првог српског устанка.
15. новембар 1920. године је у Женеви одржана прва скупштина Лиге народа.
14. новембар Светски дан дијабетеса
13. новембар 1813. године је рођен Петар II Петровић Његош, црногорски песник и филозоф, а 1871. године Владислав Ф. Рибникар, српски новинар и оснивач листа Политика.
12. новембар 1956. године је Београдско позориште Атеље 212, у адаптираном делу зграде Борбе, извело прву представу.
11. новембар Дан примирја у Првом светском рату
11. новембар 1821. године је рођен Фјодор Достојевски, руски књижевник, а 1855. године Стеван Сремац, српски књижевник.
10. новембар 1888. године је рођен Андреј Тупољев, руски конструктор авиона, а 1919. године Михаил Калашњиков, руски инжењер.
9. новембар Дан борбе против фашизма и антисемитизма
8. новембар 1845. године је рођен немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген, који је открио икс-зраке.
7. новембар 1867. године је рођена Марија Кири, пољско-француска физичарка и хемичарка, добитница Нобелове награде и за физику и за хемију.
6. новембар 1950. године је основан Музеј примењене уметности у Београду.
5. новембар 1909. године је рођена Милена Павловић-Барили, српска сликарка и песникиња, 1929. године Бора Тодоровић, српски глумац, 1938. године Милован Илић Минимакс, српски радио и ТВ новинар, а 1938. године Радивој Кораћ, српски кошаркаш.
4. новембар 1946. године је основан УНЕСКО, организација Уједињених нација за образовање, науку и културу.
3. новембар 1957. године је Савез Совјетских Социјалистичких Република лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка.
2. новембар 1988. године се на интернету по први пут у историји појавио вирус.
1. новембар 1886. године је у Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности, а први председник је био Јосиф Панчић.
31. октобар 2011. године је светска популација званично достигла 7 милијарде.
30. октобар 1960. године је рођен Дијего Армандо Марадона, аргентински фудбалер и тренер.
29. октобар 1943. године је рођен Душан Дуда Ивковић, српски кошаркаш и тренер.
28. октобар 1492. године је Кристифор Колумбо на првом путовању преко Атлантског океана открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније.
27. октобар 1843. године је у Србији основана државна пошта.
26. октобар 1863. године је у Лондону формиран Фудбалски савез Енглеске, најстарији фудбалски савез на свету.
25. октобар 1881. године је рођен Пабло Пикасо, шпански сликар и вајар.
24. октобар 1927. године су рођени Жилбер Беко, француски музичар и глумац и Жан Клод Паскал, француски глумац и певач.
23. октобар 1940. године је рођен Едсон Арантес до Насименто, познатији као Пеле, бразилски фудбалер.
22. октобар Међународни дан свести о муцању
21. октобар Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату
20. октобар 1864. године је рођен Бранислав Нушић, српски књижевник, комедиограф, писац, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер, а 1946. године Марко Николић, српски глумац.
19. октобар 1932. године је у Београду отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката.
18. октобар 1955. године је почела производња Заставе 750, једног од симбола СФРЈ.
17. октобар Светски дан за превазилажење екстремног сиромаштва
16. октобар Светски дан хране
15. октобар 1844. године је рођен Фридрих Ниче, немачки филозоф.
14. октобар 1894. године је у Београду пуштен у саобраћај први трамвај на коњску вучу.
13. октобар 1860. године је направљена прва фотографија из ваздуха из балона изнад Бостона.
12. октобар 1873. године је рођена Надежда Петровић, српска сликарка.
11. октобар 1865. године је рођен Јован Цвијић, српски географ и председник Српске краљевске академије.
10. октобар 1913. године је завршена изградња Панамског канала дугог 81,6 km, којим су спојени Атлантски и Тихи океан.
9. октобар 1892. године је рођен Иво Андрић, српски књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност.
8. октобар 1931. године је рођен Драгослав Срејовић, српски археолог и академик.
7. октобар 1919. године је основана холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио превозник у свету.
6. октобар Светски дан церебралне парализе
5. октобар 1883. године је први европски трансконтинентални експресни воз Оријент експрес кренуо из Париза за Истанбул.
4. октобар Светски дан животиња
4. октобар 1854. године је рођен Михајло Пупин, српски научник и проналазач.
3. октобар 1997. године је јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.
2. октобар 1608. године је холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп.
1. октобар 1922. године је рођен Бранко Пешић, политичар и државник, председник Скупштине града Београда и Народне скупштине.
30. септембар 1970. године је Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног председника Сједињених Америчких Држава Југославији.
29. септембар 1958. године је емитован први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани.
28. септембар 1880. године је рођен Војислав Танкосић, мајор српске војске и војвода.
27. септембар Светски дан туризма
26. септембар 1923. године је рођен Мија Алексић, српски глумац и комичар.
25. септембар 1493. године је Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет.
24. септембар 1863. године је основана Велика школа у Београду, која је имала филозофски, правни и технички факултет.
23. септембар Међународни дан знаковног језика
23. септембар 1948. године је рођена Вера Николић, српска атлетичарка и тренер.
22. септембар 1862. године је председник Сједињених Америчких Држава Абрахам Линколн објавио проглас према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863. године.
21. септембар Међународни дан мира
20. септембар 1970. године се Совјетски космички брод Луна 16 спустио на Месец и покупио узорке месечевог тла.
19. септембар 1928. године је приказан први анимирани цртани филм Пароброд Вили, у ком се појавио Мики Маус, у њујоршком биоскопу Колони театар.
18. септембар 1950. године је рођен Мирослав Лазански, српски новинар, војнополитички аналитичар, писац и амбасадор.
17. септембар Дан Бетмена 😀
16. септембар 1823. године је рођен Михаило Обреновић, кнез Србије.
15. септембар Дан српског јединства, слободе и националне заставе
14. септембар 1826. године је рођен Љубомир Ненадовић, српски књижевник.
13. септембар 1819. године је рођена Клара Шуман, немачка пијанисткиња и композиторка.
12. септембар 1852. године је рођен Симо Матавуљ, српски књижевник.
11. септембар 1902. године је рођен Жарко Зрењанин, југословенски револуционар, један од организатора устанка у Војводини, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој.
10. септембар 1509. године је око 10.000 људи погинуло у Истанбулу због јаког земљотреса који је постао познат као Мали судњи дан.
9. септембар 1907. године је рођен Благоје Марјановић Моша, српски фудбалер и тренер.
8. септембар Међународни дан писмености
7. септембар 1813. године је први пут употребљен назив Ујка Сем за Сједињене Америчке Државе, у њујоршком листу Трој Пост.
6. септембар 1923. године је рођен Петар II Карађорђевић, трећи и последњи краљ Краљевине Југославије.
5. септембар 1638. године је рођен Луј XIV, француски краљ, познат и као Краљ Сунца.
4. септембар 1781. године су шпански насељеници основали „Град наше госпе краљице анђела“, који је данас познат по имену Лос Анђелес.
3. септембар 1875. године је рођен Фердинанд Порше, аустријско-немачки конструктор аутомобила.
2. септембар 1914. године је рођен Вељко Влаховић, учесник Шпанског грађанског рата и Народно ослободилачке борбе, друштвено политички радник СФРЈ, јунак социјалистичког рада и народни херој.
1. септембар почиње школска година, а 1923. године је рођен Роки Марћано, амерички боксер.
31. август 1887. године је основан Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине, а 1920. године су прве радио вести емитоване на станици 8MK у Детроиту.
30. август 1969. године је рођен Небојша Глоговац, српски глумац.
29. август 1885. године је немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао први мотоцикл.
28. август 1930. године је рођен Патријарх српски Иринеј, 45. врховни поглавар Српске православне цркве.
27. август 1896. године је почео и завршио се најкраћи рат у историји ратовања, Англо-занзибарски рат.
26. август 1972. године су отворене 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације Црни септембар на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста.
25. август 1580. године је Галилео Галилеј демонстрирао свој први телескоп за венецијанске законодавце.
24. август 1914. године је завршена Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату.
23. август 1973. године је пљачкаш банке у Стокхолму узео четворо људи за таоце и током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као Стокхолмски синдром.
22. август 1854. године је рођен Милан Обреновић, српски кнез и краљ.
21. август 1916. године је Јелена Ћетковић, југословенска револуционарка, борац за права жена, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
20. август 1884. године је свечано отворена зграда Београдске железничке станице са које је кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.
19. август 1910. године је на Цетињу пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори, која је служила за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.
18. август 1805. године су српски устаници први пут поразили редовну турску војску у бици на брду Иванковац код Ћуприје.
17. август 1552. године је у Београду штампана прва књига ћирилицом Београдско четворојеванђеље, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином XVI века, а 1923. године је рођена Мира Ступица, српска глумица.
16. август 1919. године је образована Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца под председништвом Љубе Давидовића, састављена од представника Демократске странке и Социјалдемократске партије.
15. август 1824. године је рођен Јован Илић, српски песник и политичар.
14. август 1457. године је Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала Мајнцишки псалтир, прву штампану књигу у боји.
13. август Међународни дан леворуких особа
12. август Међународни дан младих
11. август 1934. године је рођен Данило Бата Стојковић, српски глумац.
10. август 1793. године је музеј Лувр званично отворен у Паризу.
9. август Међународни дан сиромашних
8. август 1930. године је рођен Божидар Ковачек, професор универзитета, театролог и председник Матице српске.
7. август 1895. године је отворена прва међународна изложба модерне уметности у Венецији, која се отада одржава сваке друге године.
6. август 1945. године је бачена атомска бомба на Хирошиму, што је прво коришћење нуклеарног оружја у рату.
5. август 1930. године је рођен Нил Армстронг, амерички астронаут и први човек који је крочио на Месец.
4. август 1944. године Гестапо је у скровишту у Амстердаму ухапсио породицу Франк и још четворо Јевреја и депортовао их у концентрациони логор, а после рата откривен је дневник четрнаестогодишње девојчице Ане Франк, који представља један од најпотреснијих докумената о страдању Јевреја у Другом светском рату.
3. август 1778. године је у Милану отворена оперска кућа Скала, дело архитекте Ђузепеа Пјермаринија.
2. август 1939. године је Алберт Ајнштајн упозорио америчког председника Рузвелта да немачки научници раде на производњи бомбе са уранијумом, после чега су у Сједињене Америчке Државе почеле истраживачки радови за производњу нуклеарне бомбе.
1. август 1813. године је изашао први број првог српског дневног листа Новина сербских у Бечу, а лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, који је угашен 1822. године због проблема са штампаријом. 1936. године је 11. олимпијске игре у Берлину отворио Адолф Хитлер.
31. јул 1954. године је италијанска експедиција прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, други највиши планински врх на свету висок 8.611 метара.
30. јул Светски дан борбе против трговине људима
29. јул 1948. године су на стадиону Вембли у Лондону отворене Прве олимпијске игре после Другог светског рата.
28. јул 1926. године је рођен Власта Велисављевић, српски глумац.
27. јул 1872. године је рођен Станислав Бинички, српски композитор и диригент, а 1950. године је отворена прва деоница аутопута Братство и јединство Загреб-Београд дужине 382 km.
26. јул 1875. године је рођен Карл Густав Јунг, швајцарски психијатар и психоаналитичар, зачетник аналитичке психологије, а 1935. године Марко Марковић, српски спортски новинар.
25. јул 1941. године је рођен Тимоти Џон Бајфорд, енглеско-српски редитељ, сценариста, преводилац и глумац.
24. јул 1947. године је рођен Предраг Ејдус, српски глумац и професор глуме.
23. јул 2007. године је први омбудсман у Србији положио заклетву у Скупштини Србије.
22. јул 1933. године је амерички пилот Вили Пост постао прва особа која је сама облетела Земљу након скоро осам дана.
21. јул 1957. године је рођен Тихомир Арсић, српски глумац.
20. јул Светски дан скокова
19. јул 1980. године су у Москви отворене 22. олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан.
18. јул 1944. године је рођена Милка Цанић, српска лекторка, а најпознатија као супервизорка квиза Слагалица на Радио-телевизији Србије.
17. јул 1955. године је у Анахајму отворен први Дизниленд.
16. јул 1661. године је први пут у Европи једна банка издала папирне новчанице, а то је учинила Стокхолмска банка, а 1861. године је основано Српско народно позориште у Новом Саду.
15. јул 1937. године је пуштен у саобраћај канал Москва-Волга дуг 128 км, чиме је Москва постала лука повезана са пет мора, а 1968. године је на линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио саобраћај између САД и СССР.
14. јул 1901. године је отворено прво радничко позориште у Србији представама изведеним у кафани Радничка касина.
13. јул 1930. године је у Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво Светско фудбалско првенство.
12. јул 1972. године је рођен Тибор Бенедек, мађарски ватерполиста и тренер.
11. јул 1844. године је рођен Петар I Карађорђевић, последњи краљ Србије (1903—1918) и први краљ Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (1918—1921).
9. јул 1877. године је одржан је први тениски турнир у Вимблдону, 1925. године је рођен Борислав Станковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер, дугогодишњи генерални секретар ФИБА.
8. јул 1956. године је у Београду емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле.
6. јул 1919. године је први ваздухоплов прелетео Атлантик, британски дирижабл се спустио на Рузвелтову пољану у Њујорку.
5. јул 1865. године је у Великој Британији донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат.
4. јул 1631. године је у Паризу отворена агенција за запошљавање, прва у свету.
3. јул 1914. године је рођена Олга Поповић-Дедијер, српска лекарка и учесница Народноослободилачке борбе.
2. јул 1884. године је основана Народна банка Србије чији је пун назив у време оснивања гласио Привилегована народна банка Краљевине Србије.
1. јул 1866. године су штампане прве српске поштанске марке, а 1946. године је рођен Слободан Сантрач, српски фудбалер и фудбалски тренер.
30. јун 1929. године је рођен Властимир Ђуза Стојиљковић, српски глумац и певач.
29. јун 1882. године је у Београду пуштен у рад први савремени водовод који је направљен према пројекту немачког инжењера Оскара Смрекара. 1877. године је рођен Петар Кочић, српски књижевник и политичар, а 1922. године Васко Попа, српски песник.
28. јун 1389. године се Српска војска предвођена кнезом Лазаром у Косовској бици супротставила инвазији Османске војске предвођена султаном Муратом I.
27. јун 1987. године је рођен Милош Трајковић, прва беба зачета вантелесном оплодњом у Београду и Србији.
26. јун 1933. године је рођен Раша Попов, српски књижевник, публициста, глумац и новинар.
25. јун 1925. године је стигао у Ужице први воз, који је популарно назван Ћира.
24. јун 1912. године отпутовала је прва српска олимпијска екипа, атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић, на Олимпијске игре у Стокхолму.
23. јун Дан јавног сервиса Уједињених нација
22. јун 1898. рођен је Ерих Марија Ремарк, немачки писац.
21. јун Светски дан музике
20. јун Светски дан избеглица
19. јун 1846. године је одиграна прва бејзбол утакмица са успостављеним правилима у Њу Џерзију.
18. јун 1839. године је основана Прва београдска гимназија, 1978. године је рођена Снежана Пантић, српска каратисткиња.
17. јун Светски дан борбе против дезертификације и суше
16. јун 1859. године је рођен Паја Јовановић, српски сликар и представник академског реализма, а 2004. године је Бутан постала прва држава која је увела потпуну забрану узгајања и коришћења дувана.
15. јун 1850. године је рођен Ђорђе Вајферт, српски привредник, а 1900. године Владислав С. Рибникар, српски новинар, учесник НОР, познат и као директор Политике и Танјуга.
14. јун 1928. године је рођен Че Гевара, аргентински марксистички револуционар, лекар, писац, герилски вођа, дипломата и војни теоретичар.
13. јун 1933. године је рођен Драгомир Бојанић Гидра, српски глумац.
12. јун Светски дан против дечјег рада
11. јун 1989. године је Мајкл Ченг, амерички тенисер, постао најмлађи победник Ролан Гароса.
10. јун 1793. године је отворен први јавни зоолошки врт у Паризу.
9. јун 1934. године је настао Паја Патак, један од најпопуларнијих ликова у стриповима америчког цртача, филмског аниматора и продуцента Волта Дизнија.
8. јун Светски дан океана
7. јун 1896. године је одржана прва биоскопска представа у Београду.
6. јун 2006. године је Република Србија, као следбеник Србије и Црне Горе, постала независна и међународно призната држава.
4. јун Међународни дан деце жртава насиља
3. јун Светски дан бицикла
2. јун 1929. године је рођен Марко Тодоровић, српски глумац.
1. јун Дан деце и Светски дан млека
31. мај Светски дан борбе против пушења
30. мај 1913. године је Лондонским миром окончан Први балкански рат, а 1976. године је први воз кренуо пругом Београд-Бар и први путник је био Јосип Броз Тито у свом Плавом возу.
29. мај 1991. године је Фудбалски клуб Црвена звезда у Барију освојио титулу првака Европе.
28. мај 1834. године је у Кнежевини Србији уведен српски језик као службени у преписци с турским властима, која је дотад вођена искључиво на турском језику.
27. мај 1937. године је пуштен у саобраћај Голден гејт у Сан Франциску, један од највећих мостова у свету.
26. мај 1905. године је основано Удружење књижевника Србије, а 1923. године је одржана прва мотоциклистичка трка 24 часа Ле Мана.
24. мај 1926. године је отворена Универзитетска библиотека у Београду; прва зграда у данашњој Србији направљена наменски за библиотеку, изграђена уз помоћ Карнегијеве задужбине, а назив Универзитетска библиотека Светозар Марковић добила је 1946. године.
23. мај 1977. године је отворен Музеј афричке уметности у Београду.
22. мај Светски дан биодиверзитета или биолошке разноврсности
21. мај Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој
20. мај 1985. године је филм Отац на службеном путу режисера Емира Кустурице освојио је Златну палму на 38. међународном фестивалу у Кану.
19. мај 1866. године је срушена Стамбол капија у Београду.
17. мај Светски дан телекомуникација
16. мај 1881. године је пуштен у саобраћај први електрични трамвај у околини Берлина. 1898. године је рођена Десанка Максимовић, српска песникиња, списатељица и преводилац, а 1931. године је рођен Вујадин Бошков, српски фудбалер и фудбалски тренер.
14. мај 1900. године су отворене Летње олимпијске игре у Паризу, друге модерне Олимпијске игре и прве на којима су учествовале жене.
13. мај 1851. године је рођен Лаза К. Лазаревић, српски писац, психијатар и неуролог, 1862. године Јанко Веселиновић, српски писац, а 1881. године Димитрије Туцовић, српски новинар, политичар и публициста, вођа социјалистичког покрета у Србији.
12. мај Међународни дан медицинских сестара
11. мај 1933. године је рођен Зоран Радмиловић, српски глумац, а 1953. године Ђорђе Балашевић, српски музичар, песник, писац и глумац. 1997. године је суперкомпјутер Дубоко плаво победио светског шампиона у шаху, руског велемајстора Гарија Каспарова, у мечу од шест партија.
10. мај 1931. године је рођена Оља Ивањицки, српска сликарка, вајарка и песникиња.
9. мај Дан победе над фашизмом
8. мај 1894. године је Михајло Пупин у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос.
7. мај 1840. године је рођен Петар Чајковски, руски композитор, а 1892. године Јосип Броз Тито, југословенски комунистички револуционар и државник.
6. мај 1856. године је рођен Сигмунд Фројд, аустријски неуролог, познат као утемељитељ психоанализе, а 1868. године Михаило Петровић Алас, српски математичар.
5. мај 1883. године је рођен Петар Коњовић, српски композитор, а 1947. године Војкан Борисављевић, српски композитор и диригент.
2. мај 1902. године је премијерно приказан први научнофантастични филм Пут на месец, а 1965. године је у употребу ушао први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике.
30. април 1895. године је свечано отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, а данас позната као Венецијански бијенале.
29. април 2008. године је отворен Музеј воштаних фигура у Јагодини, први музеј овакве врсте у Србији и на Балкану, 6. у Европи и 124. у свету.
28. април 2001. године је Денис Тито, бизнисмен из Сједињених Америчких Држава, постао први човек који је отпутовао са руском посадом на Међународну свемирску станицу, а за тај лет у свемир је платио 20 милиона долара.
27. април 1830. године је Београд добио прво улично осветљење, фењере са свећама.
24. април 1967. године је отворена прва дискотека у Београду и Југославији и једна од првих у Европи.
21. април 1856. године је Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време.
20. април 1931. године је рођен Бранислав Цига Миленковић, српски глумац.
19. април 1951. године је одржано прво такмичење за мис света у Лондону и победила је мис Шведске.
18. април 1938. године се Супермен први пут појавио у стрипу, а осмислили су га Џери Сигел и Џо Шустер.
17. април 1814. године је рођен Јосиф Панчић, српски лекар, ботаничар и природњак, као и први председник Српске краљевске академије.
15. април 1989. године је на фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа, у полуфиналу ФА купа између Ливерпула и Нотингем фореста.
12. април 1911. године је изведен први непрекидни лет на релацији Лондон - Париз, који је трајао 3 сата и 56 минута.
11. април 1948. године је почела изградња Новог Београда.
10. април 1912. године је Титаник испловио на своје прво и једино путовање.
9. април 1926. године је рођен Хју Хефнер, амерички публициста, издавач часописа Плејбој, а 1933. године Жан-Пол Белмондо, француски глумац.
7. април Светски дан здравља
7. април 1929. године је Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и Југославије; 1943. године је у једној лабораторији у Швајцарској први пут произведена дрога ЛСД; а 1948. године је основана Светска здравствена организација.
7. април 1934. године је рођен Ташко Начић, српски глумац.
6. април 1867. године је кнез Михаило преузео кључеве Београда чиме је окончана османска владавина у главноме граду Србије; 1896. године су на Олимпијском стадиону у Атини отворене прве Олимпијске игре модерне епохе, које су трајале 10 дана и на коме је учествовала 484 такмичара (само мушкараца); а 1941. године је погинуло између скоро 4.000 људи у бомбардовању Београда.
6. април 1946. године је рођен Иван Бекјарев, српски глумац и радијски и ТВ водитељ.
5. април 1964. године су пуштени у вожњу први возови без возача у лондонском метроу, а 1974. године је отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету.
4. април 1825. године је рођен Ђуро Даничић, српски филолог, преводилац и лингвиста, а 1941. године Петар Краљ, српски глумац.
3. април 1908. године се појавио први аутомобил у Београду. 1924. године је рођен Марлон Брандо, амерички глумац и редитељ, а 1946. године Бранко Милићевић - Бранко Коцкица, српски глумац и писац.
2. април 1840. године је рођен Емил Зола, француски књижевник, 1927. године Ференц Пушкаш, мађарски фудбалер и тренер, а 1939. године Јован Ристић, српски редитељ.
31. март 1876. године је рођен Борисав Станковић, српски писац и драматург.
30. март 1746. је рођен Франческо Гоја, шпански сликар, а 1853. године Винсент ван Гог, холандски сликар.
29. март 1957. године је рођен Борис Комненић, српски глумац.
28. март 1824. године је рођен Бранко Радичевић, српски песник, а 1929. године Драган и Предраг Лаковић, српски глумци.
27. март 1941. године је рођен Мики Јевремовић, српски музичар, а 1951. године Александар Сања Илић, српски композитор и музичар.
26. март 1892. године је рођен Синиша Станковић, српски биолог и политичар.
25. март 1954. је рођен Ненад Манојловић, српски ватерполиста и тренер.
22. март 1919. године је успостављена прва авионска међународна линија у свету на релацији Париз Брисел.
20. март Светски дан среће
19. март 1948. године је амерички председник Хари Труман постхумно одликовао Легијом за заслуге првог степена генерала Драгољуба Михаиловића.
18. март 1858. године је рођен Рудолф Дизел, немачки инжењер, проналазач мотора са унутрашњим сагоревањем.
17. март 1935. године је рођен Владица Поповић, српски фудбалер и тренер.
16. март 1934. године је рођен Влахо Орлић, српски ватерполиста и тренер.
14. март 1883. године је обављен први телефонски разговор у Кнежевини Србији.
14. март 1879. године је рођен Алберт Ајнштајн, немачки теоријски физичар, 1908. године Коча Поповић, српски књижевник, филозоф, песник, војник и друштвено-политички радник, а 1932. године Мирослав Антић, српски песник, новинар, сценариста, драматург, редитељ и сликар.
13. март 1816. године је рођен Ђорђе Малетић, српски књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар.
12. март 1918. године је Москва проглашена за престоницу Русије уместо Петрограда, 2003. године је убијен тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић у дворишту Владе у Београду.
11. март 1856. године је рођен Степа Степановић, српски војвода, а 1920. године Николас Блумберген, холандско-амерички физичар.
10. март 1880. године је рођен Владислав Петковић Дис, српски песник, а 1940. године Чак Норис, амерички мајстор борилачких вештина, глумац, продуцент и сценариста.
9. март 1454. године је рођен Америго Веспучи, италијански морепловац и истраживач, 1920. године Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и тренер, 1934. године Милан Мушкатировић, српски ватерполо голман, 1943. године Боби Фишер, амерички шахиста и 1960. године Желимир Обрадовић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
8. март 1846. године је отворена прва читаоница у Београду и Србији и названа је Српско читалиште, касније преименована у Читалиште београдско.
6. март 1882. године је Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем.
5. март 1832. године је почела да ради прва модерна штампарија у Београду и Србији.
4. март 1898. године је рођен Драгиша Мишовић, српски лекар и политичар.
3. март 1845. године је рођен Георг Кантор, немачки математичар, утемељивач теорије скупова, а 1847. године Александер Грејам Бел, амерички научник и проналазач.
2. март 1969. године је извршен први пробни лет путничког надзвучног авиона Конкорд, а 1998. године је филм Титаник постао први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара.
1. март 1872. године је основан Национални парк Јелоустоун, први национални парк у свету, а 1891. године је рођен Станислав Винавер, српски писац, песник и преводилац.
28. фебруар 1832. године је основана Народна библиотека Србије у Београду као део Државне штампарије.
27. фебруар 1907. године је рођен Момчило Ђујић, српски војвода, 1911. године Момчило Ђокић, српски фудбалер и тренер.
26. фебруар 1777. године је рођен Матија Ненадовић, српски устаник и књижевник, а 1802. године Виктор Иго, француски писац, песник и драматург.
25. фебруар 1784. године је основана прва болница на Балкану, данас позната као Клиничко болнички центар Земун.
24. фебруар 1803. је рођен Миша Анастасијевић, српски трговац, бродовласник и добротвор, 1887. године Бора Костић, српски шахиста, а 1926. године Никола Караклајић, српски шахиста, новинар, публициста, радијски водитељ и ди-џеј.
23. фебруар 1959. године је Међународни суд за људска права отворио прво заседање у Стразбуру.
22. фебруар 1826. године је рођен Светозар Милетић, српски политичар и новинар, 1843. године Милутин Гарашанин, српски политичар, критичар и председник Владе, а 1935. године Данило Киш, српски писац.
21. фебруар Међународни дан матерњег језика
20. фебруар 1899. године је рођен Раша Плаовић, српски глумац, позоришни редитељ, драматург, позоришни теоретичар и педагог, а 1969. године Синиша Михајловић, српски фудбалер и тренер.
19. фебруар 1995. године је рођен Никола Јокић, српски кошаркаш.
18. фебруар 1979. године је први пут забележено да је пао снег у Сахари.
17. фебруар 1963. године је рођен Мајкл Џордан, амерички кошаркаш.
16. фебруар 1873. године је рођен Радоје Домановић, српски писац.
16. фебруар 1826. године је основана Матица српска, најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, а 1862. године прво соколско друштво.
15. фебруар Дан државности Србије - Дан уставности Србије - Сретење
15. фебруар 1874. године је рођен Јован Дучић, српски писац, песник и дипломата, а 1377. године Ладислав Напуљски, краљ Напуља, 1472. године Пјеро ди Лоренцо де Медичи, владар Фирентинске републике, 1564. године Галилео Галилеј, италијански астроном и физичар, а 1710. године Луј XV, француски краљ.
14. фебруар Свети Трифун, Свети Валентино и Дан заљубљених
14. фебруар 1879. године је рођен Трифун Триша Кацлеровић, српски новинар, адвокат и политичар, а 1929. године Михајло Викторовић, српски глумац.
13. фебруар Светски дан радија
12. фебруар 1841. године је рођен Лаза Костић, српски песник, писац, правник, адвокат, новинар, драматург и естетичар, а 1809. године Чарлс Дарвин, енглески природњак, биолог и геолог.
11. фебруар Светски дан жена и девојака у науци
10. фебруар 1940. године је премијерно приказана прва епизода цртаног серијала Том и Џери, а 1996. године је IBM рачунар (Дубоко плаво) победио светског првака у шаху Гарија Каспарова.
9. фебруар 1900. године је основан Дејвис куп, најпознатије екипно такмичење мушких тениских репрезентација, које је Србија освојила 2010. године против Француске у Београду.
8. фебруар 1926. године је рођена Радмила Савићевић, српска глумица.
7. фебруар 1812. године је рођен Чарлс Дикенс, енглески писац.
6. фебруар 1937. године је рођена Даринка Матић Маровић, српска диригенткиња, музичка педагошкиња и прва жена ректор Универзитета у Београду.
5. фебруар 1884. године је рођен Вељко Петровић, књижевник, историчар уметности, председник Матице српске и Српске књижевне задруге и директор Народног музеја у Београду, а 1894. године је рођена Ксенија Атанасијевић, филозоф, прва жена доцент и прва жена која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године.
4. фебруар Светски дан борбе против рака
4. фебруар 1930. године је рођен Борислав Пекић, српски књижевник, драматург, сценариста и академик.
4. фебруар 1783. године је Велика Британија је потписала споразум о признању Сједињених Америчких Држава, чиме је окончан Амерички рат за независност (1775 - 1783.), а 1789. године је за првог председника Сједињених Америчких Држава изабран Џорџ Вашингтон.
3. фебруар 1881. године је потписан уговор о изградњи пруге Београд-Ниш, прве железничке пруге у Србији.
2. фебруар Светски дан заштите мочвара
2. фебруар 1804. године је почео Први српски устанак, а 1924. године Мира Алечковић, српска књижевница.
1. фебруар 1902. године је рођен Јован Карамата, српски математичар.
31. јануар Национални дан без дуванског дима
31. јануар 1841. године је рођен Лаза Костић, зачетник модерне српске поезије.
30. јануар 1804. године је рођен Сима Андрејевић Игуманов, српски трговац, хуманиста и црквено-просветни добротвор.
29. јануар 1934. године је рођен Бранко Миљковић, српски песник, есејиста и преводилац.
28. јануар 1846. године је на балу у Бечу први пут изведен „Српски квадрил“, композитора Јохана Штраус Млађег које је компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића, а 1812. године је рођен Илија Гарашанин, српски државник.
27. јануар 1756. године је рођен Волфганг Амадеус Моцарт, аустријски композитор, а 1785. године је основан Универзитет Џорџије, први државни универзитет у Сједињеним Америчким Државама.
26. јануар 1500. године је Висенте Јањез Пинзон шпански морепловац открио Бразил, а 1928. године је рођен Живојин Миленковић, српски глумац.
25. јануар 1904. године је почео да излази дневни лист Политика, а 1905. године је рођен Сава Ковачевић, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
24. јануар Међународни дан образовања
24. јануар 1847. године је рођен Радомир Путник, српски војвода, а 1887. године је рођена Жанка Стокић, српска глумица.
23. јануар 1917. године је рођен Душан Костић, српски књижевник.
22. јануар 1896. године је рођен Сава Шумановић, српски сликар, а 1924. године је рођена Мира Траиловић, српска редитељка и драматуршкиња, суоснивачица и дугогодишња управница Атељеа 212.
21. јануар 1881. године је рођен Иван Рибар, југословенски политичар и учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе.
20. јануар 1920. године је рођен Федерико Фелини, италијански редитељ и сценариста.
19. јануар 1847. године је рођен Милован Глишић, српски књижевник.
18. јануар 1909. године је рођен Оскар Давичо, српски писац и песник.
17. јануар 1820. године је рођена Ен Бронте, енглеска књижевница.
16. јануар 1831. године је рођен Јован Ристић, српски политичар, дипломата и историчар.
15. јануар 1929. године је рођен Мартин Лутер Кинг, амерички свештеник и борац за грађанска права
14. јануар 1923. године је рођен Михајло Бата Паскаљевић, српски глумац.
13. јануар 1910. године је емитован уживо први радио-пренос опере из њујоршке Метрополитен опере.
12. јануар 1944. године је рођен Џо Фрејзер, амерички боксер.
11. јануар 1931. године је основана Библиотека града Београда.
10. јануар 1909. године је рођен Павле Савић, српски физичар и хемичар.
9. јануар 1856. године је рођен Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор и музички педагог.
8. јануар 1589. године је рођен Иван Гундулић, српски књижевник.
7. јануар 1943. године је умро Никола Тесла, српски научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике.
6. јануар 1859. године је рођен Војислав Суботић, српски хирург и један од оснивача Медицинског факултета у Београду.
5. јануар 1933. године је рођена Радмила Бакочевић, српска оперска певачица.
3. јануар 1920. године је рођен Милан Срдоч, српски глумац.
2. јануар 1889. године је Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија.
1. јануар 1915. године је рођен Бранко Ћопић, српски писац.
Page updated
Google Sites
Report abuse